Прича о Маргарет Џин Корт (16. јул 1942, Олбери, Аустралија) није ни издалека налик на бајку, већ управо супротно. Рођен је у веома сиромашној породици, који је живео у несигурној изнајмљеној кући, и морао је да издржи насилан третман свог оца, зависника од алкохола. Тениски центар Албери, клуб који је био везан уз њену кућу, био је место које ју је спасило од пропасти и где је почела да изокреће своју судбину.

Воли Ратер, учитељ клуба, постао јој је нека врста хранитеља. Он се заљубио у њене урођене квалитете да игра тенис и био је тај који јој је помогао да правилно направи прве кораке. Научио га је основним основама спорта и уградио дисциплину која му је недостајала за тренинг, али дошло је време када је морао да направи скок. Ту се појавио Френк Седгман, истакнути аустралијски тенисер између раних 1940-их и раних 1950-их, који је отишао да је види на изричит Рутеров захтев и повео је са собом у Мелбурн.

Тако је кренуо пут тенисерке са највише гренд слем титула (24) свих времена, коју су одликовали моћан сервис и велики отпор на терену (многи су је поредили са мушкарцима) и сјајан волеј. Освојио је Отворено првенство Аустралије 11 пута (рекорд за ГС док га Надал није надмашио у Паризу), 5 Ролан Гароса, 5 УС Опен и 3 Вимблдон, поред тога што је освојио све ове турнире у дублу (укупно 19) и мешовитом дублу ( 21).

Година која је ушла у историју била је 1970. Она је током исте сезоне освојила сва четири Мајора, достигнуће којем је до данас само Штефи Граф (1988) успела да се изједначи. Посебно је упамћена његова победа на Ол Енглеској против Били Џин Кинг, једног од великих ривала у његовој каријери, са тесних 11-9 и 14-12. Међутим, 1973. је била врхунац његове каријере. Победио је у 102 од 107 одиграних утакмица, што му је донело 18 титула (апсолутни рекорд).

Међу осталим њеним најважнијим достигнућима је то што је играчица са најбољом ефективношћу током Отворене ере, 593 победе и само 56 пораза, иако ови подаци не одражавају целу њену каријеру, започету 1959. године.

Након што је отишла у пензију, постала је толико везана за религију да је 1995. радила као пастор у пентекостној цркви коју је сама основала на периферији Перта и изазвала много контроверзи због неких помало дискриминаторних изјава против лезбејки, „трансродне деце“ и ЛГБТ покрет. То је изазвало различите тениске личности, укључујући Мартину Навратилову, да траже да Маргарет Корт Арена, други најважнији стадион Аустралијан опена, престане да носи њено име.

​

Ево мало историје Маргарет Цоурт: